Nesretnici koji su ostali u Zagrebu, propuštajući najbližu potpunu pomrčinu Sunca u slijedećih puuno godina, mogli su od podne do 3 sata popodne vidjeti djelomičnu pomrčinu Sunca od oko 50 %. Mi smo to odlučili podijeliti s ostalim znatiželjnicima, pa smo organizirali javno promatranje na igralištu XV. gimnazije (MIOCa), zajedno s astronomskom grupom koju vodi profesorica Ljiljana Nemet.

      Jutro nam nije baš puno obećavalo. Nakon pet vedrih dana, očekivali smo savršeno vrijeme i šesti dan, ali prvi pospani pogled kroz prozor ubio je nadu kišom koja je padala. Na svu sreću, par minuta prije 11:38, kada je pomrčina počinjala, nad gradom se našla rupa u oblacima i omogućila zrakama Sunca da dopru do nas. Brzinskom akcijom transporta teleskopa na sredini igrališta našao se školski refraktor promjera 90 mm i moj 5" Maksutov (a.k.a. Fjodr). Refraktorom se za vrijeme cijele pomrčine projicirala slika Sunca na ekran koji je letvicom i selotejpom bio pričvršćen na teleskop. Moj teleskop je imao zaštitni filter (Baader foliju) koji teleskop čini sigurnim za direktno promatranje. Uz blago povećanje od 50 puta žuti Sunčev disk taman je stao u vidno polje. Pomrčina se već zahuktala i crni Mjesečev disk već je "žderao" prve postotke Sunca. Na disku su bile vidljive tri dosta velike pjege, što je zapravo bilo iznenađujuće s obzirom da je Sunčeva aktivnost skoro pa nepoznat pojam zadnjih mjeseci.

      Tri sata pomrčine prošla su na brzinu. Ljudi su se pojavljivali, gledali kroz teleskop i odlazili, neki s oduševljenjem, neki s razočaranjem. U nekim difuznim grupama dolazili su i Miočani, ali nisu svi bili zainteresirani za pomrčinu, nego za malo šetnje za vrijeme sata. Mario, koji je prvo odbio doći jer je doma učio za kolokvij, jednostavno nije mogao odoljeti zovu strasti za astronomijom, pa je teške ruke spustio knjige i pripružio se promatranju oko polovice pomrčine. Donio je sa sobom još jednu Baader foliju, tako da smo ju dijelili okolo da ljudi golim okom gledaju kroz nju. Poslužila je i za još nešto - ogromni objektiv reportera Večernjeg lista koji je pratio novinara Antonija Mandira u pohodu na reportažu o pomrčini. Fotke Sunca do polovice zakrivenog Mjesecom su, zajedno s kratkom reportažom o promatranju pomrčine po Hrvatskoj, izašle slijedeći dan u Večernjaku. Cijelu pomrčinu pratila su još dva "wannabe" novinara, studenti politologije i novinarstva, Antonio i Lara. Snimali su promatranje kamerom, a Mario i ja morali smo stati pred objektiv i izgovoriti nekoliko značajnih rečenica za njihovu reportažu. Taj video zapis povijesne važnosti bit će dostupan i na ovom sajtu kada uskoro bude gotov.

      Promatranje je bilježilo i nekoliko osobnih digitalnih fotića, a fotke su postavljene u galeriji. Damir i ja slikali smo Sunce i kroz teleskop, ali budući da se radi o filmu (za koji obično treba pola godine da se potroši i razvije), fotke neće tako skoro. One će jednom osvanuti u galeriji astrofotki.

Mislav Baloković, 31.3.2006.

< s drugih krajeva svijeta >

      Delimično pomračenje sa 60% prekrivenog Sunca u maksimumu možda i ne zvuči tako atraktivno, ali kada znate da je to nešto najspektakularnije što ćete videti u sledećih par godina - i to je dovoljno da privuče priličan broj posetilaca! Tako su oko 11:40 na beogradskoj Narodnoj opservatoriji veliku gužvu stvorili novinari, ljubitelji koji su se gurali da kroz teleskop bace pogled na prvi kontakt, kao i radoznali građani kojima je tek trebalo objasniti šta "prvi kontakt" znači.

      Prvih dvadesetak minuta sve je teklo po planu. Posao nas saradnika se sastojao od upozoravanja građana da nikako ne okreću manje teleskope bez filtera ka Suncu, kao i od ubeđivanja da nije sigurno posmatrati pomračenje kroz "alternativne metode zaštite", tipa rentgenskih snimaka (na šta je jedan momak odgovorio: "Ne brini, gledaću kroz taman deo, ne kroz kosku!") Zaposleni na opservatoriji su stoički odgovarali na brojna pitanja novinara, od kojih su neka bila zaista uznemirujuća ("Da li ovo pomračenje utiče na čudno ponašanje životinja u okruženju?" ili "Da li se pomračenje vidi u isto vreme sa svih tačaka Zemljine kugle?")

      A onda, kako smo se bližili maksimumu, na zaprepašćenje svi prisutnih ispostavilo se da su svi proračuni bili netačni i da će pomračenje iz Beograda ipak biti - totalno! Naravno, krivci za to su bili oblaci, koji su neverovatnom brzinom prekrili nebo, na trenutke omogućavajući slatko zabranjeno voće - gledanje pomračenja golim okom! Jak vetar nas je naterao da zatvorimo teleskop, a i poslednje entuzijaste rasterale su krupne kišne kapi.

      Sklonili smo se u sigurnost podrumske astro-biblioteke, gde smo na kompjuteru posmatrali simulaciju pomračenja. Bilo je planirano da se održi i predavanje o pomračenju, ali brzo smo ustanovili da su svi prisutni upoznati sa pojavom. Nekih 20 minuta kasnije, u nostalgičnom i punom ljubomore razmišljanju o srećnicima koji su se u tom trenutku nalazili u Antaliji, prekinuli su nas stidljivi zraci Sunca kroz prozor. Nastao je pravi stampedo, i za tili čas smo opet bili na posmatračkom mestu - tačno na vreme za maksimum! Uprkos Marfijevom zakonu - ovoga puta oblaci su bili milostivi prema astronomima! Sada nije bilo ni gužve, pa je šačica najzagriženijih ljubitelja na miru posmatrala kako Sunce ipak pobeđuje neman koja pokušava da ga pojede...

      Baba Marta je ipak pokazala svoju ćudljivost, i otprilike pola sata pre kraja predstave ponovo nam je pristigla oluja - ovoga puta bez kiše, ali sa tako jakim naletima vetra da smo svi osećali instinktivnu potrebu da se za nešto čvrsto uhvatimo. Teleskop smo naravno (opet) zatvorili, ali par ljudi je pronašlo negde u podrumu one čuvene kartonske naočare, tako popularne `99te, koje su sada nesebično cirkulisale od ruke do ruke. Povremeno smo uspevali da ulovimo Sunce u rupama između oblaka, sve dok Mesec nije u potpunosti skliznuo sa ivice diska...
I tako smo, u odličnoj atmosferi, još jednom preživeli smak sveta...

Ana Brajović, AD Ruđer Bošković